HIP

Сања Стефановић је координатор на пројекту „Хисторија, Историја, Повијест – Лекције за садашњост“ у име Омладинског образовног форума из Македоније. Као предавач, активисткиња и дебатер, Сања се укључила у невладин сектор 2002. године. Тренутно је активна чланица МОФ-а, и бави се омладинским активизмом, заступањем младих и волонтеризмом. У њене активности спадају омладински активизам, организација догађаја и пројеката, интернет и омладински активизам, промоција волонтирања, грађанске иницијативе, борба против предрасуда и улична уметност. У протеклих неколико година, након посвећивања иукључивања у МОФ, почела је да ради са младима различитог порекла. Сања организује и држи тренинге на различите теме које су битне младима у земљи и региону. Њена функција у организацији је Програмски асистент за МОФ-ов програм Омладински активизам. Сања студира психологију на Универзитету Ћирило и Методије и Гешталт психотерапију на Гешталт институту у Скопљу. Када не ради и не учи, бави се фотографијом, модерном и уличном уметношћу и ручним радом.

Сандра Анастасовска је председница Омладинског образовног форума, партнерске организације на пројекту „Хисторија, Историја, Повијест – Лекције за садашњост“. Бавећи се образовањем и људским правима дуже од 10 година, Сандра доприноси изградњи заједничке платформе за међусобно разумевање и уклањање стереотипа и предрасуда међу младима. Пошто је рођена и живи на Балкану, где национализам и дискриминација остављају траг на развој младих, Сандра је стекла знање и способности да ради са маргинализованим групама, поштујући разлике. Била је члан одбора који је састављао наставни план и методологију за „USAID“ пројекат Интеретничку интеграцију у образовање. Током претходних неколико година била је активно укључена у сфере као што су дебата, улично право, организација догађаја, омладинске политике (партиципација младих и организација младих), заступање и лобирање, дискриминација и људска права, а на национално нивоу је водила 22 дебатна и 14 клубова уличног права. Завршила је мастер на Економском праву, на Универзитету Ћирило и Методије, Правно факултету „Iustinianus Primus“ у Скопљу.

Твртко Патер је координатор пројекта „Хисторија, Историја, Повијест – Лекције за садашњост“ за Хрватску. Као дугогодишњи дебатер и дебатни тренер Твртко има велико искуство када је у питању узимање у обзир различитих перспектива и прављење компромиса и разумевања, чак и тамо где делује да је немогуће. Он је председник хрватске регионалне организације ХЕРМЕС, која је пре овог пројекта сарађивала са Кућом Ане Франк на пројекту „Историја за данас“, који се бавио наслеђем Другог светског рата. Његов рад као тренер људских права на Моделу међународног кривичног суда за западни Балкан му даје јединствену перспективу на то како млади посматрају историју Балкана и њихову улогу у суочавању са прошлошћу.

Лина Јурјевић је супервизор на пројекту „Хисторија, Историја, Повијест – Лекције за садашњост“ за Хрватску. Она је потпредседница ХЕРМЕС-а, Хрватске едукативне и развојне мреже за унапређивање комуникације. Почела је да ради у невладином сектору 2013. када је волонтирала за изложбу и радионицу „Ана Франк – Историја за садашњост“, што је било у вези са пројектом „Право на избор“ („Free2Choose“). Као студент историје и историје уметности изузетно је заинтересована за пројекте који се баве прошлошћу, поготову ако се пројекти баве унапређивањем разумевања и емпатије код људи.

Јасмин Хасић је директор Хуманости у акцији у Босни и Херцеговини, а на пројекту „Хисторија, Историја, Повијест – Лекције за садашњост“ је у функцији супервизора за Босну и Херцеговину. Тренутно је кандидат за докторат на политичкој теорији на Међународном универзитету за друштвене студије „Guido Carli“ у Риму и Универзитету у Бриселу. Током студија и у свом раду се бавио међународним односима, политичким наукама и правом. Дипломирао је и завршио мастер студије на Правном факултету Универзитета у Сарајеву (2010. и 2013.), дипломирао је на Европским студијама и међународним односима на Масарик Универзитету у Чешкој републици (2011.) и завршио мастер студије у сфери политичких наука на Универзитету централне Европе у Мађарској (2012.). Радио је као истраживачки аналитичар за Центар за безбедносне студије у Сарајеву, и на пракси у Европском парламенту у Бриселу.

Керим Сомун је координатор пројекта „Хисторија, Историја, Повијест – Лекције за садашњост“ за Босну и Херцеговину. Поред тога што је координатор у име Иницијативе младих за људска права на ХИП пројекту, он је такође и координатор за Босну и Херцеговину на пројекту Модел међународног кривичног суда за западни Балкан. У протеклих осам година је радио за неколико националних и међународних организација, као што су Хуманост у акцији Босна и Херцеговина, Образовни центар за људска права и демократију („CIVITAS“), „PEP International“, Саветодавни панел младих („Youth Advisory Panel of UNFPA“), Међународни покрет младих, „GNRC Bosnia and Herzegovina“ и био је национални координатор за многе волонтерске мреже у Босни и Херцеговини. Осим тога, радио је као спољни сарадник и тренер на различитим програмима и пројектима у неколико националних и међународних организација. Његове тренерске способности се фокусиране на теме као што су процес доношења одлука, процес помирења, толеранцију и омладинско лидерство. Као један од најбољих студената на Факултету за јавну администрацију Универзитета у Сарајеву, дипломираће у септембру 2016. године на дипломским радом на тему „Укључивање младих у процес доношења одлука са упоредном анализом земаља западног Балкана“.

Борис Миковић је координатор пројекта „Хисторија, Историја, Повијест – Лекције за садашњост“ за Србију, у име Отворене комуникације. Током свог рада у организацији као члан Управног одбора је настојао да Отворена комуникација учини друштво у Србији динамичнијим. У претходном периоду је сарађивао са различитим невладиним организацијама на тему интеркултуралног дијалога и промоцији процеса демократизације. Такође је један од оснивача студентске организације која се бавила политичком еманципацијом младих. Борис је дипломирао на Факултету политичких наука Универзитета у Београду, на одсеку међународних односа и тренутно пише мастер тезу (Јавно здравље на Медицинском факултету).

Ана Костадиновић је супервизор пројекта „Хисторија, Историја, Повијест – Лекције за садашњост“ за Србију. Њена способност је заснована на искуству стеченим кроз дебату и јавно говорништво, као и кроз лично интересовање које се поклапа са идејама пројекта, што је доказала радом у Отвореној комуникацији као дебатни тренер, координатор дебатних курсева, али и као члан ПР тима. Пре него што је постала члан Отворене комуникације радила је као волонтер у Канцеларији за младе 5 година. Током тог периода је прошла бројне семинаре, радионице, неформалне и вршњачке обуке на тему људских и мањинских права, суочавања с прошлошћу у унапређивања квалитета живота. Такође, била покретач сарадње са кредибилним организацијама које се баве људским правима у Србији, као што су Хелсиншки одбор за људска права и Београдски центар за људска права. Тренутно је студент новинарства и журналистике на Факултету политичких наука Универзитета у Београду. Иако већ има велико искуство, ХИП јој је први међународни пројекат, али не и последњи.

Др Маја Ненадовић координатор Куће Ане Франк на пројекту „Хисторија, Историја, Повијест – Лекције за садашњост“, који је финансиран од стране Европске уније. Као искусни дебатни тренер, јавни говорник, политички консултант, истраживач, тренер за људска права и предавач на тему (де)конструкција идентитета, Мајин велики допринос се огледа у супротстављању и трансформацији друштвених стереотипа кроз дебату, „радикалну“ емпатију и дијалог као средство за решавање конфликта и проблема у комуникацији, поготову у раду са осетљивим и маргинализованим групама у друштву. Као тренер и консултант са више од 16 година искуства, радила је у више од 20 земаља широм света. Њен скорашњи рад се бави порастом популизма и екстремизма у југоисточној Европи. Маја је такође један од оснивача Модела међународног кривичног суда за западни Балкан („MICC WeB“ – www.miccweb.org), пројекта који окупља средњошколце и професоре из целе Босне и Херцеговине, Хрватске и Србије како би организовали симулације суђења ратним злочинцима и учили о људским правима и кршењима људских права, како кроз историју, тако и у процесу распада Југославије током деведесетих. Докторирала је на политичким наукама на Универзитету у Амстердаму.

Лаура Бурхаут је кандидаткиња за докторску дисертацију на Универзитету у Амстердаму, на тему међугенерацијског преношења сећања о босанском рату у Европи и хонорарни предавач/говорница на тему сећања, (усменог преноса) историје и наслеђа. Дипломирала је историју, и завршила мастер на одсеку Холокауст и геноцид, са фокусом на сећање у југоисточној Европи. За Кућу Ане Франк је радила на стварању концепта „Кораци сећања“ и организовала снимање неколико радионица са едукативним филмовима о супротстављеним историјама у Европи. У сарадњи са Иницијативом младих за људска права у Босни и Херцеговини и Кућом Ане Франк је организовала радионице „Кораци сећања“ у Сарајеву и Источном Сарајеву, а у сарадњи са „ForumZFD“ је саставила упутство за предаваче о суочавању са прошлошћу у југоисточној Европи. Поред тога је активна чланица „Memory Lab. Trans European Exchange Platform on History and Remembrance“ и организације Хуманост у акцији.

Карен Полак је историчарка која се бави објављивањем текстова и образовањем. Дипломирала је на Универзитету у Амстердаму 1989., на одсеку Историја жена и педагогија. Године 1991. се придружила образовном тиму Куће Ане Франк као члан за унапређивање наставног плана. У сарадњи са Организацијом за безбедност и сарадњу у Европи, Канцеларијом за демократске институције и људска права („OSCE/ODIHR“), радила је на стварању материјала о антисемитизму са партнерима из 14 земаља. Тренутно води међународни пројекат са шест партнера из Европе са циљем развоја вишејезичког интернет средства за учење о антисемитизму и другим облицима дискриминације (видети: www.storiesthatmove.org). Члан је холандске делегације у Међународној алијанси за памћење холокауста („International Holocaust Remembrance Alliance“ („IHRA“)) од 2001. године као делегат за Радну групу за образовање и председава комитетом алијансе за геноцид над Ромима. Између осталих допринела је стварању www.romasintigenocide.eu и www.romasinti.eu. Карен Полак је председница Холандских пријатеља „Aktion Sühnezeichen Friedensdienste“, члан одбора Фондације Лео Смит (www.leosmith.nl) и међународног саветодавног одбора Куће Ванзејске Конференције.

Ивана Габалова је запослена у Кући Ане Франк у одсеку за Међународно образовање. Бави се координирањем пројеката и обучавањем о предрасудама и дискриминацији, људским правима, геноциду над Ромима и образовањем о холокаусту. Као хонорарни предавач бави се питањима једнакости у образовању, критичког размишљања, активног грађанства и превенције радикализације младих, са посебним интересовањем за рад са особама којима је отежано учење. Такође је члан радне групе за превенцију радикализације у Мрежи за свест о радикализацији („RAN Prevent working group of the Radicalization Awareness Network“), основане од стране Европске комисије и Фокус групе „Особе и млади којима је отежано учење“ Мреже грађанског васпитања у Европи („NECE – Networking European Citizenship Education“). Ивана је дипломирала на Социологији и социјалним политикама на Карловом универзитету у Прагу. На „ХИП“ пројекту ради као пројектни сарадник у име Куће Ане Франк.

Бери ван Дрил је образован на универзитетима у Холандији и Сједињеним америчким државама. Дипломирао је у области Психологије културе и религије са посебним освртом на образовање. Запослио се у Кући Ане Франк 1992., где је тренутно међународни директор за тренинг предавача и унапређивање наставног плана. Бери је главни уредник међународног академског часописа Интеркултурално образовање (http://www.tandf.co.uk/journals/titles/14675986.asp) од 2000. године и тренутно је потпредседник Међународне асоцијације за Интеркултурално образовање („IAIE“). Такође је био старији консултант за образовање Канцеларије за демократске институције и људска права („ODIHR“) у Варшави, као и консултант УНЕСКО и Агенције за основна права („Fundamental Rights Agency“). Од 2010. године је члан жирија за престижну награду Интеркултуралне иновације коју додељују Уједињене нације и „BMW group“, а 2003. је био председник жирија. Издао је књиге под насловима: Суочавање са исламофобијом у образовној пракси (Лондон 2005) и Супротстављање хомофобији (са Луц ван Дијк; Лондон 2007), и написао је велики број академских чланака и одељака књига.