HIP

Весна Ивезић је професор социологије, филозофије и логике у средњој школи „Мате Блазине“ у Лабину, у Истри. Весна је дипломирала филозофију и социологију на Филозофском факултету у Загребу, мастер на одсеку за социологију (социологија религије) и наставља докторске студије на одсеку за социологију. Дуго година је хонорарно радила за различите новине и часописе у Хрватској. Весна је оснивач невладине организације Асоцијација за промоцију људских права, слобода и квалитета живота. Написала је књигу „Право да будеш другачији“, која је резултат истраживања под истим називом, о дискриминацији ромске деце у вишим разредима основних школа у различитим крајевима Хрватске. Такође је сарађивала и са Асоцијацијом Рома из Пуле, као један од оснивача двојезичног часописа „Глас Рома у Истри“. Од 2009. године у сарадњи са Академијом слободних умова Леонардо из Пуле организује Бункер фестивал забрањених и заборављених филмова, посвећен слободи уметничког изражавања. У склопу фестивала се организује и панел „Цензура, слобода креативности и позиција аутора“. Често посећује професионалне конференције и предавања за професоре, као и научне конференције, а поред тога издаје радове у научним часописима. Њена интересовања обухватају: људска права, толеранцију, ксенофобију, расизам, екологију, укратко све чиме се може постићи слобода и једнакост за све. Такође је и чланица Хрватског социолошког друштва, Хрватског филозофског друштва и Хрватске асоцијације за интеграцију.

Тихана Магаш је рођена и одрасла у Осијеку, у Хрватској, а студирала је на Универзитету у Задру, где је дипломирала као професор социологије и историје. Од средње школе је била заинтересована за тематику људских права, ратних жртава, холокауста, и у то време се укључивала у велики број радионица које су подстицале толеранцију, једнакост, критичко размишљање младих о осетљивим темама у друштву у ком живе. Тренутно ради у гимназији „Владим Назор“ у Задру.

Татјана Јурић је професор историје и латинског у програму Међународне матуре у Гимназији Бањалука, у Босни и Херцеговини. Као предавач Татјана често примењује иновативне педагошке методе и испробава креативне технике преношења знања. Битни циљеви у њеном раду су боље разумевање прошлости кроз критичку анализу историјских извора, развијање толеранције и више перспектива сагледавања, развијање хоризонта и подизање свести о опасностима радикалних, ектремних и тоталитарних режима. Тренутно Татјана је укључена у неколико међукултуралних и истраживачких пројеката, који се баве историјиским питањима.

Моника Монтанич је координаторка пројекта „Ана Франк – Историја за садашњост“, путујуће изложбе у Словенији. Дипломирала је историју и тренутно ради у Националном музеју савремене историје у Словенији. Као студент је почела да ради у музеју као кустос на редовној поставци, Словенци у 20. веку, и многим другим привременим изложбама. У свом раду у музеју се бавим развојем образовне литературе и курсева како за основне и средње школе, тако и за старије грађане, при чему је посебна пажња посвећена средњошколцима који спремају завршни испит из историје. Такође организује посебне догађаје за децу предшколског узраста , где се поред саме организације бави и одабиром садржаја и литературе. Учествовала је на великом броју образовних курсева са иницијативом да учине културне институције приступачнијим грађанима са посебним потребама, стога је организовала да текстови путујуће изложбе „Ана Франк – Историја за садашњост“ буду припремљени и у Брајевој азбуци са посебним тренингом за вршњачке едукаторе. Поред свих задужења у музеју и залагања у оквиру пројекта „Ана Франк – Историја за садашњост“, она примарно ради у канцеларији за односе са јавношћу музеја.

Др. Мишо Докмановић је професор сарадник на Правном факултету Универзитета Ћирило и Методије у Скопљу, где предаје Правну историју и Савремену историју Македоније на одсеку политичких наука. Др Докмановић је завршио дипломске, мастер и докторске студије на овој институцији, као и мастер студије савремене дипломатије на Медитеранској академији за дипломатске студије. Његова докторска теза (2010.) се бавила државним и правним развојем Македоније у Југословенској федерацији у периоду 1946-1953., а мастер тезом (2005.) је истраживао распад Југославије и процес стицања независности Македоније. Учествовао је на конференцијама, научним скуповима и предавањима у више од 45 земаља. Др Докмановић је учествовао у истраживањима као сарадник на неколико водећих институција, као што су Универзитет у Мичигену, Универзитет на Флориди, Универзитет у Илиноису и Универзитет централне Европе. Поред тога, често је учествовао као предавач на многим летњим програмима, политичким академијама и тренинзима укључујући и Академију за обуку светских лидера у Јордану („Preparing Global Leaders Academy – Jordan“) и Институту за обуку светских лидера („Preparing Global Leaders Institute“). У исто време је био део једномесечне зимске школе „Yad Vashem“ која се бавила студијама холокауста. Поред академске каријере, др Докмановић има преко 10 година искуства у раду на међународним пројектима у Македонији и региону, као и на пројектима који су финансирани од стране „USAID“, „EC“ („TEMPUS“, „FP7“), Аустријског развојног фонда („Austrian Development Cooperation“), и Службе светског универзитета – Аустрија, Сорош фондације, НАТО и других.

Миљенко Хајдаровић ради као професор историје, социологије и грађанског васпитања у средњој школи у Чаковецу. Примарни фокус интересовања су му холокауст, едукација о људским правима и примена информационих технологија у образовању.

Маја Панџа је професорка историје и библиотекарка у Католичком школском центру „Свети Павле“ у Зеници, у Босни и Херцеговини. Током неколико протеклих година предавала је светску историју ученицима основних и средњих школа, са посебним освртом на југоиточну Европу и националне историје користећи притуп више историјских перспектива. Заинтересована је за истраживање историјског наслеђа и начина на који историја утиче на друштва на Балкану у садашњости, као и на слободан приступ информацијама и демократизацији кроз информационо-комуникативне технологије. У сарадњи са наставним особљем, развија наставни план, организује радионице о информативној писмености, саставља стратегије за развој и служи као интегрални део образовања. Завршила је дипломске студије Библиотекарства и информационих наука и мастер студије историје на Универзитету у Сарајеву.

Јелена Ђуреиновић је кандидаткиња за докторску дисертацију за источноевропску историју на Међународном постдипломском центру за студије културе на „Justus Liebig“ универзитету у Гисену. Мастер студије је завршила на студијама национализма на Универзитету централне Европе у Будимпешти, на тему политичке и правне рехабилитације Драгуљуба Михаиловића и Југословенске армије у домовини у садашњој Србији. Њена докторска истраживања се фокусирају на званичне политике о сећању на Други светски рат у периоду након Милошевићеве власти у Србији. У склопу тог истраживања се бави анализом државне забране рада на званичном сећању рата и учесника у рату, фокусирајући се на институције, као и на локалне начине сећања у поређењу са званичним политикама. Јеленином истраживање укључује и политике сећања на Други светски рат у југоисточној Европи, легислативу о рехабилитацији и њеној примени, као и улози историчара као политичких актера. Још једно од битних интересовања је транзициона правда, кораци сећања и суочавање са проблематичном прошлошћу у земљама бивше Југославије. Јелена је такође и учесник у „Балканких 100: обнављање сећања на западни Балкан“, пројекта који окупља групу младих академика из Босне и Херцеговине, Србије, Косова и Македоније. Поред тога, пише и за политички часопис Маргина.

Иван Карадаревић је професор филозофије, реторике и грађанског васпитања у гимназији у Крагујевцу, у Србији. Током свих година рада у образовном систему Иван покушава различите методе учења, а такође је и аутор програма за професорски професионални развој. Тренутно је један од модератора као млађи експерт за примену националног наставног плана. Био је укључен у различите неформалне образовне програме и поседује бројне сертификате који потврђују да је искусан тренер у области људских права, јавног говора, дебате и глобалног образовања. Иван верује да је неопходно да се подстиче развој и образовање младих кроз програме невладиног сектора. Примарно се фокусира на рад са младима и помаже им у процесу укључивања у активизам, пројекте у школи и слично. Иван је члан професионалних тела као што су Српска конференција гимназија, Асоцијација за развој грађанског васпитања и образовања за демократију, представник „Cordia“ – Центар за образовање и развој отвореног друштва. Такође одржава и специјалистички програм за Грађанско васпитање на Факултету политичких наука Универзитета у Београду.

Ида Љубић је професорка историје у средњој школи за Хотелијертво, туризам и услугу у Загребу. Студирала је историју и етнологију на Филозофском факултету у Загребу, а постдипломске студије је завршила на Универзитету централне Европе у Будимпешти. Њен рад обухвата образовање ученика са посебним потребама, као и развијање самопоуздања и оснаживање ученика у занатским школама кроз њихово укључивање у пројекте као што су Модел међународног кривичног суда за западни Балкан, „Free2Choose“, „Crocus“ пројекат, интернет пројекат „World Class Scholars“ и Радионица међународне кухиње са азилантима у Загребу. Осим историје, предаје и грађанско васпитање, а бави се и питањем људских права, холокауста и спречавања злочина против човечности. За пројекат „Хисторија, Историја, Повијест – лекције за садашњост“ се нада да ће допринети разбијању стереотипа и помоћи да се створи нови метод и средства учења историје о Југославији и распаду државе.

Др. Џевада Шушко је истраживач и директорка Института за исламску традицију Бошњака (www.iitb.ba), која је истраживачка институција исламске заједнице у Босни и Херцеговини. Она је прва жена која је добила водећу функцију у исламској заједници. Такође је асистент на Међународном универзитету у Сарајеву, на одсеку међународних односа, где држи предавања у вези са историјом, политиком и друштвом југоисточне Европе, посебно бивше Југославије, као и Босне и Херцеговине. Одрасла је у Немачкој, где је завршила већи део својих студија историје, политичких наука и културне антропологије на Хајделбершком универзитету и Хамбуршком универзитету. Као космополита, део студија је завршила ван земље, у Фиренци, Отави, Рамали и Мадриду. Тренутно ради на објављивању докторске тезе „Појам лојалности: Реакција Бошњака на Аустроугарско царство (1878-1918)“. Џевада је и аутор неколико поглавља у књигама и академских чланака, као што су књига о бившем Високом представнику Кристијану Шварц-Шилингу и о положају жена у Босни и Херцеговини.Поред тога, укључена је у невладин сектор, као што је Центар за образовање и истраживање „Нахла“ (www.nahla.ba), и Центар за напредне студије Сарајево (www.cns.ba).

Бојана Голубовић је професорка филозофије у Гимназији „Светозар Марковић“ у Нишу. Током осам година је директно, у неформалном и формалном образовању, била укључена у предавања и тренинге филозофије, логике, грађанског васпитања, дебате и симулација суђења. Од октобра 2013. године се прикључила пројекту двојезичних часова Француског института у Србији и од тада учи француски како би постала професор филозофије за ученике који похађају двојезичне часове. Као волонтер је била члан тима „Наук није баук“ који је организовао највећи научни фестивал у југоисточној Србији. Мотивисана је да унапреди процес популаризације науке у Србији, стога се придружила организовању догађаја „Истраживачева ноћ“, „Покрени се за популаризацију науке“, и „Наук није баук“. Такође се, спрам својих интересовања, укључила у пројекат „Мој говор“, који окупља чланове Дебатног клуба Валуас колеџа из Венлоа, Холандије, и гимназије „Светозар Марковић“ из Ниша.

Бесник Емини је дипломирао историју на Универзитету у Скопљу 2002. године. Завршио је мастер студије на истом универзитету 2009. године. Специјалност му је историја Балкана у 18. веку и на почетку 19. века, национално буђење и стварање националних држава на Балкану. Тренутно је кандидат за докторат и истраживач на Институту за културолошко и духовно наслеђе Албаније у Скопљу. Бесник је експерт за историју и историјско образовање, аутор књиге, предавач, организатор радионица и тренинга за предаваче и професоре. Радио је као професор историје од 2001. до 2008. године, када је постављен за Председника комисије за државни испит историје за професоре историје. Активан је члан и један од оснивача Асоцијације професора историје Македоније. Учествовао је на радионицама, семинарима, конференцијама и сличним активностима у Македонији и другим земљама. Заступа идеју да историју треба посматрати без граница и да би књиге требало да обухватају више модерне историје, да би образовни систем требало да посвети више пажње људима, укључујући и историју, у времену технолошког развоја и да не дехуманизују људске вредности. Његова интересовања су усмерена ка језицима, музејима и књигама.